Rodjen 19 - 4 - 1939 godine u Uzicu od oca Mihaila, Rusa koji je 1918 dosao kao decak od deset godina iz Rusije i majke Radmile, cerke poznatog uzickog trgovca Petra Djokica.Od 1946 zive u Beogradu. Osnovnu skolu i osam razreda gimnazije zavrsava u Beogradu.Upisao Akademiju likovnih umetnosti ali vec u prvoj godini prelazi na Akademiju za primenjene umetnosti - Odsek grafickog dizajna. 
   Od 1968. godine povremeno zivi i radi u Becu i Milanu. Dobio je vise medjunarodnih nagrada za graficki dizajn i dizajn namestaja i keramike, a poseban uspeh smatra, dok je boravio i radio u Italiji,ulazak u selekciju ITALIAN-DESIGN-a- i van Italije. 
  Krajem 1975 godine sudbinskom igrom slucaja skoro sasvim se posvecuje slikarstvu. Iako je najvise poznat po portretima u poslednje vreme ga privlace vece kompozicije.  Izlozbe  imao vise samostalnih izlozbi u zemlji i inostranstvu. Pre odlaska u Bec, posle jedne izlozbe dizajna u Muzeju primenjene umetnosti u Beogradu,koja ga je provocirala bezidejnoscu eksponata i ....inspirisala, poceo je da se bavi i sam dizajnom. To su bile sasvim novi oblici casa.
Kontaktirajuci u Becu sa Rosenthalom, Gralglasom i drugima iz Evropske '' Grupe 21'', dobijao je uz komplimente i  ponude za saradnju. Posle pet meseci boravka u Becu vraca se na letnji odmor u Beograd, ali velika nostalgija za Jugoslavijom, naterala ga je da ostane u Beogradui to je bio verovatno razlog da se neke njegove ideje, bez njegovog znanja iskoriste.
Cak je jedna ideja koju je proizveo GRALGLASS dobila i 1. nagradu  u Nemackoj 1969...OSKAR za dobar design....
U Italiji saradjuje ozbiljno i sa Gabbianelli  ( i jos sa drugima )  sa kojim  postize svoj najveci uspeh...
Imao je mnogo zanimljivih kontakata a neprevazidjeni susret je bio sa jednim od pionira dizajna Dinom Gavina, koji je rekao:  ''da je takvog Umetnika odavno cekao''. Ponudjeni su mu ozbiljni uslovi za rad u Bolonji, ali nazalost dve jake licnosti su se odmah i posvadjale.
Naravno, velika steta!
1976. godine napusta Italiju, ali tek 18 godina kasnije saznaje zasto mu Italijanske vlasti nisu produzile radnu dozvolu.  Te 1976.god. paralelno je u Milanu zivela i jedna losa licnost koja je imala pasos sa njegovim imenom!  Taj covek  je voleo njegovo slikarstvo, ali uopste nije imao pojma koliko mu je izmenio zivotni put!
I u Italiji je jedna ideja bila pozajmnjena:   ''Fotelja - livada'' je dobila 1. nagradu na medjunarodnom konkusu: SINTEZIS, ali ne pod njegovim imenom.Sem kao umetnik u Beogradu je postao poznat i po oglasima preko celih strana novina reagujuci na neke dogadjaje, bio - zadovoljan ili ne!
Taj nacin komuniciranja sa okolinom bio je prvobitno izraz neslaganja sa savremenom umetnickom kritikom koja ga nije prihvatala i u koju, sa retkom izuzecima, nije imao poverenja.